skip to the content

Kako postaviti dijagnozu RA?

Dijagnoza reumatoidnog artritisa se postavlja prema dijagnostičkim kriterijumima Američkog koledža za reumatologiju (ACR - American College of Rheumatology).

Danas se za postavljanje dijagnoze ove bolesti koriste standardni klasifikacioni kriterijumi u skladu sa preporukama ACR.

RA se definiše prisustvom ≥4 od sledećih kriterijuma:

  1. Jutarnja ukočenost u i oko zglobova koja traje najmanje 1 sat pre maksimalnog poboljšanja.
  2. Otok mekih tkiva (artritis) u 3 i više zglobnih područja po uvidu lekara.
  3. Otok (artritis) proksimalnih interfalangealnih (PIP), metakarpofalangealnih (MCP) ili zglobova ručja.
  4. Simetrični otok (artritis).
  5. Reumatoidni čvorići.
  6. Prisustvo reumatoidnog faktora (RF) u krvi.
  7. Radiografske erozije i/ili jukstartikularna osteoporoza na zglobovima šake i/ili ručja.

Kriterijumi 1−4 moraju biti prisutni najmanje 6 nedelja.

Šta su reumatoidni čvorići?

Reumatoidni čvorići su izraštaji veličine i do loptice za ping-pong koji se razvijaju na mestima ispod kože koja su podložna mehaničkom naporu, ali i skoro svuda u telu, čak i na plućima i srcu.

Šta je reumatoidni faktor?

To je antitelo prema sopstvenim antitelima iz klase imunoglobulina M. Predstavlja obeležje bolesti jer je pozitivan u oko 70% bolesnika. Danas se zna i primenjuje u kliničkoj praksi i odredjivanje još jednog antitela prema tzv. cikličnom citrulisanom peptide (CCP-RA) koje je prisutno u krvi gotovo stoposto obolelih.

Klinička dijagnoza upale zglobova (sinovitis) je najvažniji pojedinačni dijagnostički test.

Laboratorijski testovi, pre svega nalaz RF faktora u krvi i metode slikanja kojim se ispituje postojanje erozija ne pomažu značajno jer njihov nalaz samo potvrđuje dijagnozu a nedostatak istog ne govori o nepostojanju bolesti.

Postavljanje dijagnoze ranog RA zavisi više od veštine uzimanja anamneze i kliničkog pregleda nego od dostupnih specifičnih metoda ispitivanja.